Moja prva ljubav...
Moja prva ljubav dosla je tiho,neprimetno...Negde izmedju nasih dugih razgovora,smeha,igre,zaljubila sam se u svog skolskog druga.Ne mogu sa sigurnoscu reci da je to bila ljubav na prvi pogled,jer ni sama ne znam kada su se u meni probudila osecanja o kojima sam ranije samo slusala od onih starijih i iskusnijih.
Zbog njega mi nebo izgleda plavlje,vedrije...Sunce mi jace sija,kao da mi je i sama priroda saucesnik u ovom predivnom osecanju...Cula su izostrenija,svaki miris osecam jace,svaki dodir dublje...nemoguce je opisati ono sto osetim svaki put kada me pogleda,kada mi se osmehne...Pa cak i takozvani "ljubavni jadi",su slatki,izmame osmeh razumevanja,a kod strijih uzdah prisecanja na dane prve ljubavi...
Nase prijateljstvo je pocelo s prvim danom gimnazije.Spojila nas je obostrana ljubav prema muzici,pevanju,poeziji...I sada,dok ovo pisem,osecam se pomalo tuzno,jer ga ne vidim u klupi pored mene i znam da cu morati da cekam neki novi dan da bih ponovo videla njegove krupne,brao ovi u kojima se ponekad izgubim i odlutam u neki drugi,daleko bolji svet...Nas pesnik,Jovan Ducic,jednom prilikom je rekao:"Covek se zaljubi u zenu gledajuci je,a zena se zaljubi u coveka slusajuci ga."Mozda su upravo njegov glas i nasi razgovori "glavni krivci" za ovo sto osecam.I mozda on nema lice nekog Holivudskog glumca,telo manekena,ili misice bodi-bildera,ali ima nesto posebno,drugacije od svoh ostalih,nesto sto tera moje srce da zaigra kao ludo pri svakom njegovom pogledu...Ja jos uvek nisam uspela da otkrijem taj njegov "tajni sastojak",i ne zelim ni da ga otkrijem.jer upravo je u tome draz ljubavi.U toj tajanstvenoj povezanosti izmedju osoba,koja se ne moze objasniti...
Koraci prve ljubavi su tihi,jer oni ne smeju probuditi srce,vec ga uljuljkati u najlepsi san na javi.Ja ne zelim da se probudim iz ovog prelepog "sna" i zbog toga se ne usudjujem da mu priznam sta osecam,bar ne jos uvek...Plasim se da ce nase prijateljstvo nestati,da ce se nesto promeniti,naravno na gore...Mozda je ova ljubav uzvracena?Verujem da nije,osecam da nije...a i jos uvek nisam spremna da rizikujem prijateljstvo zarad odgovora na to pitanje.Da li me to cini kukavicom?Mozda se odgovor na to pitanje krije u stihovima Desanke Maksimovic:"Jer ljubav je lepa samo dok se ceka,dok od sebe samo nagovestaj da..."
Prva ljubav izgradjuje coveka,radja ili gusi u njemu ambiciju i stvara impresiju o zivotu.Ona ima svoje zakone razvitka,svoje zivotne dobi,kao cvece,kao ljudski zivot.Ona ima svoje raskosno prolece,svoje vrelo leto i napokon jesen,koja je za jedne topla,svetla i plodonosna,a za druge-hladna i jalova...
Prijateljstvo i ljubav su dve biljke koje rastu na jednom korenu,samo sto ljubav ima nekoliko cvetova vise.Da li je vredno rizikovati i otkriti svoja osecanja zarad tih nekoliko cvetova vise?Ne znam,ali kada saznam-javicu Vam...jer ljubav nije cudo,ali zasigurno cini cudesa...:)
